Chat with us, powered by LiveChat
Take a fresh look at your lifestyle.

Testovi i kontrole koji se rade u trudnoći

0 36

Prema Nacionalnom vodiču dobre prakse za kontrolu trudnoće za ginekologe u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izdatom 2006. godine, tokom trudnoće planirano je, osim prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelja, kao i četiri ultrazvučna pregleda. Tokom prvog se ultrazvučno utvrđuje trudnoća, a posle toga se beba kontroliše sa 12, 20 i 32 nedelje. Osim toga, potrebne su i laboratorijske kontrole.

Kada treba prvi put da posetim lekara?

Prva poseta lekaru je obično dve do četiri nedelje posle poslednje menstruacije, što je obično između šeste i osme nedelje trudnoće. Tokom posete, potrebno je da pomenete bolesti i alergije koje imate, da li ste skoro uzimali neke lekove ili bili bolesni, sve važnije bolesti u porodici, dosadašnje trudnoće i porođaje, njihov tok i ishod.

Šta će lekar raditi tokom prve posete?

Na samom početku trudnoće potrebno je da odredite svoju krvnu grupu i Rh faktor.

Tokom ove posete utvrdiće se tačna starost trudnoće, odrediti verovatni datum porođaja i dati saveti o ponašanju tokom trudnoće, izmeriti pritisak i telesna masa. Na samom početku trudnoće potrebno je da odredite svoju krvnu grupu i Rh faktor. U slučaju da ste Rh negativni, potrebno je redovno kontrolisati antitela. Ukoliko postoji potreba, može se uraditi i pregled majčine krvi na različite infekcije (na primer, toksoplazmozu, rubeolu, citomegalo virus, herpes, što se skraćeno naziva TORCH skrining).

Ukoliko za to postoji potreba, lekar može uraditi i pregled štitne žlezde, ginekološki pregled tokom koga će uzeti briseve – stepen vaginalne čistoće i PAPA bris, kao i uraditi kolposkopiju, ako ovi pregledi nisu rađeni tokom poslednjih šest meseci i pregledati vaše noge, da vidi da li ima proširenih vena. 

Na ovaj pregled bilo bi dobro da ponesete skorije rezultate kontrole krvne slike, mokraće i šećera u krvi, a po potrebi ćete dopuniti ove rezultate analizama koje lekar bude smatrao neophodnim.

Šta treba da pripremim za sledeće posete lekaru i za kada da ih planiram?

Planirajte da tokom trudnoće osim prvog pregleda tokom koga se utvrđuje trudnoća, imate još četiri kontrolna pregleda, sa 16, 24, 28 i 32 nedelje. Za sve njih je uglavnom potrebno pripremiti nalaz kompletne krvne slike, mokraće i šećera u krvi. U zavisnosti od nedelje trudnoće, savetovaće vam se i kontrola na HIV, proveriti stanje grlića, kontrolisati anti D antitela, a sa 28 nedelja uraditi i opterećenje glukozom, da bi se ispitalo stanje vašeg metabolizma ugljenih hidrata – to je kontrola da bi se videlo da li postoji problem sa šećerom u krvi. 

Sa 36 nedelja treba uraditi HbS Ag – test na žuticu, te nalaze brisa grlića i koprokulturu, a sa lekarom se dogovoriri oko otvaranja porodiljskog bolovanja 28 dana pre verovatnog termina porođaja.

Naravno, ove preporuke o vremenu i sadržaju pregleda važe samo ako se radi o trudnoći niskog rizika i ako se tokom trudnoće ne razviju komplikacije. Ako postoji bilo kakvo odstupanje od normalnog toka ili pogoršanje stanja, potrebno je intenzivirati kontrole i proširiti tim koji kontroliše trudnoću, te uvesti adekvatne laboratorijske kontrole.

Koje sve analize tokom trudnoće mogu da uradim?
Ukoliko za to postoji potreba, lekar može uraditi i pregled štitne žlezde, ginekološki pregled tokom kojeg će uzeti briseve – stepen vaginalne čistoće i PAPA bris. Možete uraditi i kolposkopiju, ako ovi pregledi nisu rađeni tokom poslednjih šest meseci. Obavezno pregledajte i noge kako biste videli imate li proširene vene. 

Na ovaj pregled bilo bi dobro da ponesete skorije rezultate kontrole krvne slike, mokraće i šećera u krvi, a po potrebi ćete dopuniti ove rezultate analizama koje lekar bude smatrao neophodnim.

Kako već na početku da budem sigurna da je beba zdrava?

Tokom trudnoće možete uraditi nekoliko skrining i dijagnostičkih prenatalnih testova kako biste bili sigurni da je beba zdrava. Ako ste već pri prvoj poseti ginekologu napomenuli da u porodici imate neke genetske abnormalnosti, ili lekar proceni da vam je potrebna prenatalna analiza, čim uđete u desetu nedelju trudnoće možete uraditi prvi test. 

Prvi takav prenatalni test je VERIFIED, koji je neinvazivan i siguran skrining test. Ova analiza se radi tako što najjednostavnije izvadite krv u najbližoj laboratoriji koju vam preporuči ginekolog. Uzorak se šalje na analizu u Genesis Genetics laboratoriju u Londonu i za 7-10 dana već imate rezultate. 

U pitanju je najsavremenija tehnologija koja iz vaše krvi izdvaja bebin DNK i registruje prisustvo hromozomskih abnormalnosti – tzv. hromozomopatija koje mogu prouzrokovati Daunov ili neki drugi sindrom. 

Ovim testom ćete na vreme saznati da je vaša beba dobro i neće biti potrebe da se kasnije podvrgavate drugim prenatalnim testovima koji mogu biti i rizični za vašu bebu. 

Osim VERIFIED testa, možete uraditi dabl i tripl skining testove, koji su takođe bezbolni, ali su statistički i sa mnogo manjom sigurnošću u odnosu na VERIFIED iz krvi mogu detektovati hromozomske abnormalnosti. Ovi testovi se rade između 12. i 15. nedelje, a rezultati stižu za sedam dana. 

Biopsija horionskih čupica je dijagnostička metoda koja se radi između 10. i 12. nedelje trudnoće ali se može uraditi i do 15.nedelje trudnoće.

Amniocenteza i kordocenteza su bolne, invazivne dijagnostičke metode koje sa sobom nose i rizik za bebu. Ova dva testa se preporučuju kao poslednja opcija za dijagnostikovanje hromozomskih abnormalnosti. Amniocenteza se radi između 16. i 18. nedelje, a rezultati se čekaju i do devet nedelja. Kordocenteza se obično radi u 22. ili 23. nedelji trudnoće.

Šta je to oGTT – test opterećenja glukozom?

To je test tokom koga se prvo izvadi krv i odredi se nivo šećera u krvi, pa onda popijete zašećerenu vodu i nakon toga se vadi krv u razmacima od po jednog sata. Na osnovu rezultata koji se tako dobiju određuje se da li spadate u žene kod kojih se razvio problem sa šećerom u trudnoći ili ne. 

U našoj zemlji ne postoji obaveza da se radi ovaj test, a u zemljama Evrope uglavnom se radi u periodu oko 28. nedelje, odnosno i ranije, ako postoje faktori rizika kao što su – postojanje šećerne bolesti koja se razvila tokom prethodne trudnoće, visok nivo šećera, gojaznost, rađanje deteta preko 4000 gr u prethodnoj trudnoći, pojava šećera u urinu.