Take a fresh look at your lifestyle.

Uloga emocionalne i socijalne inteligencije u komunikaciji

0 17

Naučnici smatraju da nedostatak emocionalne i socijalne inteligencije smanjuje sposobnost komunikacije. Dugujemo zahvalnost Danijelu Golemanu, zato što je utvrdio da ukupno dostignuće nečije ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji i sposobnosti da oseća empatiju. Socijalna inteligencija ima poreklo u najranijoj fazi detinjstva, koja je ključna kada su mogućnosti za učenje, radoznalost i stvaranje značajnih odnosa u pitanju.

Cilj teksta je doprinos jačanju svesti o važnosti efektivne komunikacije kroz uvođenje učenja o uspešnoj komunikaciji i njenim aspektima u obrazovanje. Na taj način  bi đaci, nastavnici, roditelji mogli da steknu kritički stav prema lošem načinu komuniciranja, te da poboljšaju  kvalitet svojih međuljudskih odnosa. Prvo je potrebno naučiti da prepoznamo sopstvene emocije, kako bismo mogli da prepoznamo tuđe. Za to je potrebna dobra komunikaciona strategija.

Nadamo se da će u budućnosti emocionalno i socijalno podučavanje zaživeti i da će biti deo redovnog obrazovanja, kao nov predmet u školama. Veoma je važno približiti ova dva  aspekta inteligencije mladim generacijama.

Brojnim istraživanjima došlo se do neprikosnovenog zaključka da su emocionalna i socijalna inteligencija zapravo jedni od najvažnijih činilaca u komunikaciji. Za komunikaciju je ovo  “otkriće” od krucijalnog značaja.

Sintagma „emocionalna inteligencija“ pojavljuje se početkom 90-ih godina prošlog veka, a po prvi put su je uveli u svojim radovima autori Peter Salovey sa Univerziteta Jejl i John D. Mayer sa Univerziteta Nju Hempšir. Ovi naučnici su u skladu sa naučnom metodologijom postepeno i temeljno razvijali modele i instrumente za procenu emocionalne inteligencije. Majer, Salovej i Karuzo doprineli su da se koncept emocionalne inteligencije u velikoj meri razvije i naučno potvrdi. U tu svrhu su kreirani testovi s potrebnim metrijskim karakteristikama inicirajući mnogobrojna istraživanja širom sveta.

Emocionalnu inteligenciju su definisali kao sposobnost praćenja i razlikovanja sopstvenih i tuđih osećaja i emocija, i korišćenja tih informacija kao vodiča za mišljenje i ponašanje. Ovom definicijom naglašava se bitnost opažanja i regulacije emocija, ali se nalazi zamerka da ona u sebi ne sadrži bitan segment koji se odnosi na razmišljanje o osećanjima. Isti autori, stoga predlažu izmenjenu definiciju, prema kojoj emocionalna inteligencija uključuje sposobnosti brzog zapažanja procene i izražavanja emocija; sposobnost uviđanja i generisanja osećanja koja olakšavaju mišljenje; sposobnosti razumevanja emocija i znanje o emocijama; i sposobnost regulisanja emocija u svrhu promocije emocionalnog i intelektualnog razvoja.

Sva tri autora emocionalnu inteligenciju definišu kao sposobnost opažanja, asimilacije, razumevanja i upravljanja emocijama. Howard Gardner je u svojoj knjizi Stanje uma (Gardner, 1993) ukazao da postoji sedam (a kasnije i osam) kategorija inteligencije, koje se nalaze u nezavisnom odnosu  i utvrdio je osnovne aspekte sposobnosti. Kategorije inteligencije su: verbalno-lingvistička, logičko-matematička, vizuelno-prostorna, kinestetička, muzičko-ritmička, intrapersonalna, socijalna i emocionalna. Naučnici smatraju da nedostatak emocionalne i socijalne inteligencije umanjuje sposobnost komunikacije.

Ako govorimo o emocionalnoj i socijalnoj inteligenciji bitno je naglasiti da one  čine sastavni deo života svakog čoveka u komunikaciji. Njihova karakteristika utiče na jedan od najbitnijih segmenta čovekovog života, na komuniciranje. Brojne društvene i humanističke nauke poput sociologije, psihologije i komunikologije se bave aspektima komunikacije i svim faktorima uticaja na komunikaciju.

Naučniku Danijelu Golemanu, dobitniku nagrade za životno delo Američkog psihološkog društva i članu Američkog udruženja za napredak nauke, dugujemo zahvalnost zato što je istraživao polja emocionalne i socijalne inteligencije i tako došao do značajnih zaključaka. Napisao je “Emocionalnu inteligenciju” (2011) i “Socijalnu inteligenciju” (2010), na kojima je upravo baziran ovaj tekst. Goleman je rekao da potpuno ostvarenje sopstvene ličnosti pripada emocionalnoj inteligenciji, odnosno sposobnosti da saoseća sa drugima.

Emocionalnu inteligenciju najlakše možemo da opišemo kao sposobnost efikasnog održavanja veza između emocija i mišljenja, sposobnost da se emocije upotrebe kako bi se olakšalo rasuđivanje i na taj način omogućilo inteligentno rasuđivanje o emocijama. Postoji sedam elemenata koji su ključni, ali i usko povezani sa emocionalnom inteligencijom. To su: samopouzdanje, radoznalost, korisnost, samokontrola, pouzdanost, sposobnost komuniciranja i spremnost na saradnju. Za socijalnu inteligenciju bitno je naglasiti i saznati da ona nastaje još u najranijem detinjstvu, kada se formiraju i otvaraju mogućnosti za učenje, radoznalost i privrženost ljudima.

Emocionalna i socijalna inteligencija usko su vezane i odnose se na nadležnosti vezane za: samosvest, samoupravljanje, društvenu svest i upravljanje odnosima, koji omogućavaju ljudima da razumeju i upravljaju sopstvenim i tuđim emocijama, u socijalnim interakcijama.

Emocionalna ,,pismenost” je veština otkrivanja tuđih osećanja. Što je veći stepen empatije, odnosno saosećanja za druge, to će osoba biti samopouzdanija i efikasnija, i naravno empatija ukazuje i usko je povezana sa humanošću, nečim bez čega čovek ne bi bio čovek.

Uz pomoć emocionalne i socijalne inteligencije, možemo da uočimo sopstvene neurotične obrasce odbrane, koji opterećuju našu ličnost i samim tim utiču na komunikaciju. Takođe, tako možemo sebi da pomognemo da se ti obrasci prihvate ili preobraze i postanu spontani i autentični. I tu je samosvest najbitnija, ona je temelj i jako bitan činilac emocionalne inteligencije.

Samosvest se definiše kao način prepoznavanja sopstvenih osećanja, raspoloženja i misaonih procesa, u trenutku kada se dešavaju. Takođe, i kao način barem prepoznavanja putem introspektivne analize, u trenutku kada “zavirimo u sebe” i fidbeka (odgovora,reakcije) drugih ljudi. Samosvest nam pomaže u upravljanju sopstvenim emocijama, koja je i nesumnjivo važna tehnika kako bi se ublažile ili korigovale loše strane našeg temperamenta, koje su nam date rođenjem, urođene i tako gotovo ostaju nepromenljive dimenzije naše ličnosti.

Komunikacija je osnovna ljudska potreba i aktivnost. Ona obuhvata sposobnost slanja i primanja informacija, kao i prenošenja i razumevanja tuđih misli, osećanja i stavova. Komunikacija može biti usmerena prema našem okruženju, a može biti usmerena i prema nama samima, prema unutrašnjem biću, u situacijama kada razmišljamo, čitamo, zamišljamo neke događaje i slično. „Komuniciranje sa samim sobom je svakako najvažniji oblik čovekove komunikacije!“(Jokić, Mikić, 2001: 223)

“Preko 90% komunikacije se odvija neverbalno, a samo 10% verbalno, (Burazor, 2012:8) što nas dovodi do toga da uvidimo da poznavanje neverbalne komunikacije dovodi do podizanja kvaliteta svakodnevnog, običnog života”.

Dobar komunikator komunicira sa svojim sagovornicima i govorom i slušanjem, i koristi se tehnikama emoconalne i socijalne inteligencije. Radite na svojim tehnikama komunikacije, kako biste poboljšali sve vidove socijalnih odnosa-od partnerskih pa do poslovnih!

Tekst je preuzet iz završnog rada na MAS, na temu: Uloga emocionalne i socijalne inteligencije u komunikaciji, Marije Dmitrović i Aleksandre Stojanović, pod mentorstvom prof.dr Tatjane Milivojević na Fakultetu za kulturu i medije, smer: PR. Zaključci u radu su doneseni na osnovu obimnog istraživanja, metodom upitnika i analize sadržaja.

 

Aleksandra Stojanović

Master komunikolog (PR)